Mirisi detinjstva

Odrasla sam na selu, okružena mirisima. Zauvek sam u svojim nozdrvama sačuvala mirise bagremove šume iznad naše kuće, ljubičica iz te iste šume, sveže počupane trave iz bakine bašte, na stotine mirisa poljskog cveća, miris sena u ambaru...

A tek drugi mirisi..... Miris sobe, u kojoj pucketa vatra u čuvenom "Smederevcu", oko koga se odigravao čitav život. Miris sutlijaša (vrhunske poslastice u to vreme), miris običnog patišpanja, tek izvadjenog iz rerne. Od proleća do jeseni šerpe pune mirisa džema od svakog voća koje pristigne. U jesen, miris pečenih paprika, ajvara. Tu je miris zagrejane masti, i najšetnije po zdravlje, a najukusnije za nepca, zaprške za pasulj. Naravno, i miris nane ili djoza, koji je baka dodavala u pasulj da se lakše vari (ja radim to i danas).Tu se redjaju i mirisi sarmica u vinovom listu, raznih gibanica, paprika punjenih orasima ili pasuljem, kopriva sa belim lukom, miris kačamaka sa čvarcima i prazilukom (unedogled bih mogla da nabrajam). Celog života oko mene lebdi miris vrućeg hleba, koji sam obožavala da umačem u topli džem od šljiva. Kakvog li slatkiša...Nezaboravan mi je i miris kuvanog kukuruza, a u rerni su se stalno pekli krompri i bundeve, onako, čisto da se nadje.

Takodje, prati me i miris Meriminog bebi sapuna, koji je deka kupovao u seoskoj zadruzi. Tu se negde meša i miris kafe u istoj kesi i čokoladice "Životinjsko carstvo".

Mama i tata su dolazili vikendom, jer su radili u gradu. Ona bi u sobu unela oblak laka za kosu i nekog mirisa na ljubičice, nikako ne mogu da se setim kako se zvao. Tata je mirisao na Pino Silvestre. Eto tako su mi kvarili moju seosku mirisnu idilu.Tada nisam ni sanjala da ću kasnije postati parfemski zavisnik, ali o tome više u nekoj sledećoj priči.