Perfect day

Neki dani, stvarno mogu da budu savršeni. Ukoliko je to nedelja, onda još bolje. Moram ovo da podelim. Ustala sam u 6 (šest) sati, što je prilično nenormalno za nekog ko jedva čeka vikend, da spava malo duže. Probudilo me sunce i toplota. Dakle, kafa veeeelika, i priprema sirenjavki  (home made) za doručak. Dakle, pošto sam sve ispekla i ostavila svojoj nejači za nedeljni doručak, uredno sam se spremila za odlazak na kupanje. Kupanje u aprilu, oooooo daaaaa, na Banjici, na nekoliko kilometara od mog grada. Voda, termalna, banjska, 27 stepeni (ne znam dal' je pleonazam), 9 sati ujutru, nikog nigde. Ja, sa mojim ranjenim "kolencetom" od skijaških avantura, sa sve "Blicom" pod miškom stigoh tamo. Voda, kristalno čista, topla, sa sve mehurićima...zove... Sve okolo, zeleno, miriše na proleće, voooolim proleće i zeleno. 

Prošle godine, čudim se ja onima koji sa svojim mukama mere vreme boravka u vodi, 20 minuta, STROGO 20 minuta, A onda, pošto sam bila nesmotrena skijašica, počeh i ja da gledam na sat. STROGO 20 minuta. Šalu na stranu, pomaže, moje "kolence" sve je bolje i bolje. Malo kupanja, malo "Blica", malo neobavezne priče sa nekim ljudima, koji se tu pojaviše ne znam odakle, a nisam ih videla godinama. Ispade to neki  Perfect day...

Na svu sreću "Perfect day" se produžava... Dolazim kući, spremam krmenadle i mirišljavi pire krompir, a onda dragi prijatelji zovu na ručak. I tako... red savršene hrane (za mene u postu, savršeno grilovano povrće i razne salate), za ostale mnogo raznog mesa na 100 načina, savršeno belo vino, mnogo smeha i priče... Perfect day...

Naravno, klinici su se sve vreme muvali tu okolo, i nisu bili dosadni. Lepo je vreme,  tu su roleri, bicikli, parkovi, sladoledi, prve ljubavi, ma svašta...

I tako... bio je to savršen dan...