Sunčana nedelja

Vrlo često, samo mi je sunce dovoljno za dobro raspoloženje ili kao pokretač za obavljanje kućnih poslova.

Ovo nedeljno jutro bilo je divno, okupano suncem, toplotom, mirisom budjenja prirode. Moje dvorište, prespavalo je celu zimu netaknuto, pa stvarno nisam znala odakle jutros da krenem. Ali, kako kaže moja drugarica Daca, step by step, grančica po grančica, i to je sada već druga priča.

Toliko mi je prijala ta fizička aktivnost, dok sve vreme miriše vlažna zemlja i duva neki baš prolećni vetrić. Tu videh i komšinice, pa je pala i kratka priča o cveću, travi i bla..bla..bla...kućnim poslovima. Mislim da sve žene u osnovi imaju istu priču, ali to je jednostavno tako.

Dakle, sve vreme dok sam to radila, mislila sam samo na jedno: da nagradim sebe velikom šoljom "dvorišne" kafe, prvi put ove godine. Da sedim, pijem kafu, upijam sunce, i ćutim. Eto o tome sam mislila. A dok sam zaista stoprocentno uživala u tome, mislila sam koliko volim sunce. Da li više volim leto ili zimu? I jedno i drugo, podjednako, ali sa suncem, obavezno. Sa suncem na planini, sa suncem na moru, sa suncem na terasi kafića, samo da je sa suncem. Ne volim tmurne i namrštene ljude, a još više ne volim takvo vreme. Takve ljude mogu da zaobidjem, ali protiv više sile se ne može. 

Zaboravila sam važnu činjenicu, potpuno sam sama, jedno dete na planini, drugo na bazenu, muž takodje odsutan. Svako prema svojim sklonostima i interesovanjima (često ovo znam da kažem). Hmmmm... da li je nepristojno da kažem koliko mi je prijala ta samoća. Mislim da je ta povremena samoća nasušna potreba svakog od nas. Da se malo srede misli, osećanja, da se u glavi postave razne stvarčice na svoje mesto, da se smisli kako i šta dalje... Takodje, slušam i muziku koju volim i koja mi prija (jutros je moj sin u 9 sati pustio Guns and roses "Sweet child of mine", onako za dobro jutro, tresla se cela kuća. Nije da baš ne volim, ali...

I tako sad kuckam ovde (još jedna od privilegija samoće) i slušam muziku iz filma "Frida", koji volim, ali pesmu volim još više. I da ne zaboravim, kad sam bila u Americi imala sam ludu, ludu sreću da mogu da odem na koncert Lile Downs. To je za mene bilo baš ono: dreams come true. Poklanjam i vama delić mog ostvarenog sna. Srećna vam nedelja i nadam se da je i vaša sunčana kao moja.